Start up krediti
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 6 | Nivo:
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Uvod
U praksi se razlikuju dva oblika finansiranja:
sopstvena sredstva i pozajmljena sredstva. Otpočinjanje biznisa zavisi kako od
preduzetnika i njegovih sposobnosti, tako i od okruženja. Preduzetnik je
centralna ličnost. To je osoba koja donosi odluku o tome da li će ući i kada će
ući u neki biznis. S druge strane, država je tu da pruži finansijsku i
nefinansijsku pomoć preduzetnicima. Finansijska pomoć se odnosi na obezbeđenje
finansijskih sredstava za otpočinjanje biznisa, dok se nefinansijska pomoć
odnosi na davanje stručnih saveta, održavanje kurseva, konferencija, seminara i
drugih manifestacija i priredbi koje mogu pomoći potencijalnom pokretaču biznisa
u značajnoj meri. Pored preduzetnika i države, tu su još i komercijalne banke
koje daju određena finansijska sredstva preduzetnicima u vidu različitih oblika
zajmova, kao što su lizing, krediti i slično. Naravno, postoje i druge
organizacije koje pomažu preduzetnicima u startovanju biznisa, ali one nisu
dovoljno razvijene u Srbiji. To su na primer venture fondovi, poslovni anđeli,
itd. Do pre nekoliko godina preduzetnici u Srbiji su imali nekoliko „izvora“
finansiranja, koji nisu uključivali banke, investicione fondove i slično. To su
bili sopstveni novac, novac od prijatelja ili familije, i ne baš preporučljive
pozajmice od raznih agencija po zelenaškim kamatama. Tranzicija, koja je počela
2000. godine, je donela sa sobom i onu vrstu finansiranja koja je preovlađujuća
u razvijenim i uređenim zemljama, a to su bankarski krediti. U prvih nekoliko
godina, posle 2000. godine, ovi krediti su bili nedostupni preduzetnicima zbog
svoje visoke cene, tj. kamata. Danas, stvari stoje drugačije. Bankarski krediti
su dostupniji i uz subvencije države mnogo primamljiviji od drugih vrsta
finansiranja otpočinjanja procesa privređivanja.
Načini finansiranja u Srbiji i u svetu
Načini finansiranja:
Krediti poslovnih banaka
Krediti Fonda za razvoj
Kreditne linije međunarodnih finansijskih
institucija
Sredstva iz NIP-a
Poslovni anđeli
Venture Kapital
NVO
Najzastupljeniji način finansiranja optočinjanja
biznisa, u Srbiji, jeste preko bankarskih kredita. Preciznije, novčanu ponudu
malim i srednjim preduzećima danas u Srbiji diktiraju komercijalne banke. Ove
banke određuju cenu novca koji ine investiraju u start up kredite. Naime, da bi
se novac mogao pozajmljivati, prethodno ga je neophodno imati. Banke koje imaju
odobrene kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija, poput Evropske
banke za obnovu i razvoj ili Nemačke razvojne banke KfW, mogu preduzećima da
ponude novac uz niže kamate.
Važnu ulogu u finansiranju ovog sektora kroz
različite kreditne linije, koje su povoljne za preduzeća, ima i država.
Zvanična srpska statistika govori da se u malim i srednjim preduzećima stvara
više od polovine društvenog proizvoda, te da je u tim firmama zaposleno dva od
tri radnika u Srbiji. Ako se uzmu u obzir ovi podaci, ali i to da sa razvojem
ovog sektora država može da računa i na veći izvoz, što bi dovelo do
stabilnosti privrede, ali i smirivanja socijalnih nemira, ne čudi to što je
danas država jedan od najvećih finansijera otpočinjanja biznisa u Srbiji. Ona
to čini kroz razne fondove za razvoj privrede. Značajne su aktivnosti fonda za
razvoj Republike Srbije i Fonda za razvoj AP Vojvodine. Treba naglasiti to da
je Republički Fond za razvoj u 2005. godini obezbedio više od 11 miliona evra
(1 mlrd. dinara) za dodelu mikrokredita nezaposlenima koji se spremaju da
otpočnu biznis. Krediti se dodeljeni, na osnovu javnog konkursa, 721
preduzetniku početniku u pojedinačnoj vrednosti od 5.000 do 20.000 evra, sa
kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou i rokom otplate do pet godina, a
period počeka je bio do godinu dana. Budžetom Republike Srbije za 2006. godini,
odvojeno je ponovo 1 mlrd. dinara (više od 12 mil. evra) za ove namene i pod
istim uslovima. Iz Nacionalnog investicionog plana je za poslednji kvartal
2006. i za 2007. godinu opredeljeno 595 mil. dinara za kreditiranje start-up
projekata za specifične ciljne grupe i 850 mil. dinara za mikrokredite za
samozapošljavanje. Krediti se odobravaju u iznosu do 30000 evra, kamatna stopa
je 1%, rok otplate do 3 godine, sa periodom počeka do godinu dana.
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!